Gospodin Bezuhov

Gospodin Bezuhov je oduvek bio izuzetan čovek. Kada je bio dete- i u školi i kod kuće, i kao odrastao- uvek je dobijao najveća priznanja. Radio je sa bezgraničnom voljom i pažnjom, i nikada se ni na koga nije ljutio i nikome nije nametao svoju volju. Ali često je ostajao sam, po strani, i sanjario. Radio je kao pošten učitelj držeći privatne časove. Ta profesija je bila jako popularna u Evropi u XVIII veku. Ali njemu je nedostajala putnička čvrstina. Promena ga je plašila, kao i žene. Nikada se nije usudio da kaže iole dvosmislenu reč devojci koju je želeo da zavede i koju bi, logično, oženio drugi. Povređen, Isak Bezuhov je za lek izabrao napuštanje rodne zemlje. Pripremio se za dug put i pošao kočijama preko brda i planina. Viđen je kako tokom puta izlazi iz kola,  govoreći da bi radije nastavio pešice. Nađen je dva dana kasnije, pet kilometara dalje, sa pogledom u ništa. Sanjario je o putovanju.